• Ko je Nikolina Trivunić, kako bi sebe najkraće predstavio/la?

Nisam osoba koja rado priča o sebi, više volim da to dela pokažu. Naravno ona nekada mogu biti i pogrešna, ali još učim o sebi i drugima, pa su kritike i sugestije dobrodošle :) Od onih osnovnih informacija, dolazim iz Bijeljine, imam 21 godinu i studiram softversko inženjerstvo na Fakultetu tehničkih nauka.

  • Koja su tvoja interesovanja i hobiji?

Svestrana sam osoba i moja interesovanja se menjaju iz meseca u mesec, ili nedelje. Zavisi koliko jako se “zakačim” za neku temu, ali aktivnosti koje su tu već godinama su trening i gledanje serija.

  • U slobodno vreme možemo da te sretnemo na kojim lokacijama u gradu?

Ako nisam u čitaonici ili na treningu, onda se igram sa sestrićem u Limanskom parkiću.

  • Šta je bio okidač da kreneš u volontersku avanturu?

Mogu reći da je želja za promenom sebe bila okidač. Cela Korona situacija koja nas je zadesila nije baš nafinije uticala na moje psihičko zdravlje i malo sam pala što bi rekli, ali uz podršku najbližih menjala sam rutinu i uključila se na volonterske akcije koje su me još više razdrmale. Danas sam u ovoj priči jer želim da uradim nešto korisno i za druge.

  • Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“

Koliko sam dosadna drugarima da i oni krenu sa volontiranjem dokaz je da su iskustva predivna, jer pored toga što pomažemo drugima dosta toga naučimo kroz radne radionice i obuke. Takođe dobijamo korisna znanja rešavajući izazove na samom volontiranju.

  • Koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Dolazimo na vreme

(“Jer vreme je jedini resurs koji ne može da ne nadoknadi!” Vojislav Prkosovački)

+Brinemo o sebi, drugim volonterima, opremi i prostoru u kom radimo

+Istražimo zanimljivosti volonterske avanture

+Postavljamo pitanja ako nam nešto nije jasno

=ČINIMO SVET BOLJIM

  • Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio/la?

Svako volontersko iskustvo mi je drago na svoj način i ne mogu izdvojiti jedno kao posebno. To su sve moja deca :)

  • Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put do sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Kada predložim nekome da se priključi volontiranju u većini slučajeva reakcija mladih bude “a ne bih ja ništa besplatno radio”. Na takve odgovore se prvo razočaram jer nisu dovoljno informisani, ali sa druge strane se obradujem jer onda kreće moj nastup i minimum 15 minuta priče. Ako neko želi uvek mogu lično da prepričam doživljaje, ali sada ću kratko opisati lični napredak. Pored toga što sam počela da volim sebe onakvu kakva sam, postala sam svesnija svojih kvaliteta i samopouzdanje mi je poraslo, strah od javnog nastupa je manji, ali na tome još radim :) iii naravno proširila sam krug prijatelja sa sjanim ljudima. (velikom srce mojim volonterima!)

Dodala bih još da kroz sve one radionice I obuke koje sam spomenula sam naučila sam više o profesiji kojom želim da se bavim, dobila mnogo ponuda za prakse i upoznala možda buduće kolege. :)