Vesti

• Ko je Marijana Eređin, kako bi sebe najkraće predstavila?

Imam 24 godine, dolazim iz Crne Bare. U Novom Sadu studiram turizam. Sebe bih opisala jednom rečju – avantura. Težim ka tome da sve što radim, radim sa uživanjem i ljubavlju i da od toga napravim avanturu. 

• Koja su tvoja interesovanja i hobiji?

Najviše volim u slobodno vreme rekreativno da igram tenis. Takođe, vozim bicikl i rolere. Volim da učim jezike, i da putujem. Ljubitelj sam prirode, a kada dodje zima obično vreme provodim gledajući serije i filmove i družeći se sa prijateljima. 

• U slobodno vreme možemo da te sretnemo na kojim lokacijama u gradu?

U Novom Sadu živim četiri godine, i često odlazim u šetnju u centar grada ili šetam uz Dunav. U poslednje vreme dosta volontiram pa me možete sresti na dešavanjima poput koncerata, izložbi, a i na raznim humanitarnim događajima.

• Šta je bio okidač da kreneš u volontersku avanturu?

Poprilično sam aktivna osoba, i ne drži me mesto dugo. Zbog toga volim da mi je dan ispunjen aktivnostima, druženjem i dobrom zabavom. 

• Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“

Nemam mnogo iskustva u volontiranju, ali za nekoliko meseci sam prisustvovala humanitarnim, sportskim i kulturnim događajima i na svakom sam naučila ponešto novo.

• Koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Smatram da je volontiranje važno zbog povezivanja ljudi. Kroz volontiranje se može popuniti slobodno vreme kvalitetno tako što će se pomagati lokalnoj zajednici u poboljšanju života u gradu. Takođe, pomaže da se razvije svest o humanosti i očuvanju svega što nas okružuje.

•     Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila?

Najviše mi se svidelo volontiranje na Evropskom prvenstvu u planinskom biciklizmu ovog leta. Imali smo priliku da se više upoznamo sa tim sportom, a i da budemo tehnička podrška i podrška biciklistima na stazi. Upoznala sam puno ljudi, bili smo veoma aktivni i odlično se zabavili.

•     Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Volontiranje može da pomogne da mladi shvate u kom pravcu žele da idu i šta je ono što ih ispunjava. Kroz volontiranje mogu da se oprobaju i u svojoj struci i da otvore vrata svojoj budućoj karijeri kroz sticanje znanja i iskustva.

• Ko je Ivana Đoković, kako bi sebe najkraće predstavio/la?

Imam  20 godina, dolazim iz Čačka i uvek volim to da naglasim, trenutno studiram u Novom Sadu i izreka koju najčešće volim da koristim pri opisivanju sebe jeste “Carpe Diem”, jer se uvek trudim da iskoristim dan na najbolji način.

• Koja su tvoja interesovanja i hobiji?

Veliki sam ljubitelj vožnje, automobila i biciklizma. U slobodno vreme najčešće vozim bicikl i provodim vreme u prirodi, takođe volim i da planinarim. Provođenje vremena u prirodi bilo da je u pitanju vožnja ili šetnja me jako ispunjava. Kada je loše vreme obično se posvetim čitanju knjiga ili gledanju Netflix-a. Ono što, takođe, smatram svojim hobijem jeste volontiranje. Volim kada slobodno vreme mogu iskoristiti odlaskom na neku volontersku akciju, jer je to nešto što smatram veoma korisnim za svoj lični razvoj.

• U slobodno vreme možemo da te sretnemo na kojim lokacijama u gradu?

Pošto sam od skoro u Novom Sadu, volim da istražujem i upoznajem se sve više sa gradom i njegovom kuturom, jer je veoma raznovrsna. Neke od lokacija koje su definitivno ostavile najveći utisak na mene jesu Petrovaradinska tvrđava koju redovno posećujem, kao i Dunavski park, koji se nalazi u centru grada, ali kada se nalazim u njemu imam osećaj kao da sam van grada, negde gde nema saobraćajnih gužvi i gradske buke. Takođe, volim da obilazim razne izložbe i manifestacije, pa me često možete sresti na mestima kao što su muzej, galerija, kulturni centri, bioskop i pozorište.

• Šta je bio okidač da kreneš u volontersku avanturu?

Nije bilo lako priključiti se volonterskim aktivnostima, odnosno otići na prvu akciju. Dosta vremena sam razmišljala o tome i pratila aktivnosti koje se dešavaju u gradu, ali se nisam priključivala njima. Prva aktivnost na koju sam se priključila kao volonter jeste bilo održavanje biciklističke kritične mase, jer mi je vožnja bicikla bila jedna od najinteresantnijih stvari tada. Kada sam došla na aktivnost upoznala sam mnogo ljudi punih entuzijazma i otvorenih za druženje i upoznavanje. Svideo mi se taj timski duh volontera i prihvatanje drugih osoba baš onakvih kakvi jesu. Nakon ove aktivnosti sam krenula da posećujem svaku drugu, u skladu sa svojim slobodnim vremenom i svaka naredna aktivnost mi je pružila sve više novih poznanstava, veština i iskustava što mi daje sve veći podsticaj da učestvujem i dalje u volonterskim aktivnostima.

• Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“

Volontiram već četvrtu godinu, prvo volontersko iskustvo sam imala u lokalnoj Kanceariji za mlade, preko koje sam se upoznala sa čarima volontiranja i raznim drugim načinima koji su mi pomogli da postanem aktivna u društvu. Učestvovala sam na raaznim volonterskim akcijama i uvidela sam da postoje razne stvari koje me interesuju za koje bih ranije rekla da nisu za mene. Jednostavno, kroz volontiranje sam unapredila sebe kao ličnost i izašla iz svoje zone komfora, što će mi veoma značiti u budućnosti. 

• Koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Za mene je formula i ključ volontiranja to da uvek radimo stvari  koje nas ispunjavaju, što ćemo itekako postići učešćem u volonterskim aktivnostima. Kroz volotiranje ćemo upoznati sebe iz totalno drugačijeg ugla i razviti mnoge veštine koje nam pre volontiranja nisu išle od ruke. Volontiranje predstavlja niz aktivnosti koje će nam otvoriti mnoga vrata u budućnost i uticati na razvoj lične karijere, kao i upoznavanje raznih ljudi koji nam mogu postati čak i najbolji prijatelji.

• Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio/la?

Posebno bih izdvojila volontiranje na Evropskom prvenstvu u planinskom biciklizmu koje se održalo na Petrovaradinskoj tvrđavi. Naime, svaka aktivnost na kojoj sam učestvovala je ostavila poseban uticaj na mene i svake aktivnosti se vrlo rado setim, ali ovo volontiranje je bilo veoma posebno za mene, jer je bilo dosta ljudi kako iz Srbije, tako i iz ostalih zemalja koje sam upoznala i sa kojima sam i dalje u kontaktu. Veoma jak utisak na mene je ostavilo to i što su koordinatori ove aktivnosti bili opušteni u radu sa nama, a ipak je svako od nas ispunjavao svoje aktivnosti najbolje moguće. Takođe je velika čast bila učestvovati na ovako velikom događaju.

• Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Smatram da volontiranje ima veliki značaj za mlade da pronađu sebe i otvore neke nove vidike kako u formiranju svoje karijere, tako i u pronalaženju stvari koje ih interesuju i koje mogu biti veoma značajne za njih. Volontiranje predstavlja dozu humanosti kod ljudi i može pomoći mladima da ne gledaju površno na neke stvari, već da razumeju zašto se neki problemi dešavaju ili zašto je neka osoba drugačija od njih i podiže svest kod mladih da prihvate ljude baš onakve kakvi jesu i da učine društvo i zajednicu što boljim.

Ko je Ljubica Marković, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Ljubica, 26 godina, iz Novog Sada, je jedan večiti optimista, uvek nasmejana, raspoložena i spremna da pomogne. Komunikativna, voljna da uči nove stvari, vodi se onom poznatom: Ili ćeš koračati napred u razvoj, ili ćeš koračati nazad u sigurnost. Otvorenog uma, druželjubiva i može se reći, idealista. :)

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Od ove godine sam student Poslovne psihologije, a radim i kao Office Manager u jednoj IT firmi u Novom Sadu. Do ove godine studirala sam Nemački jezik i književnost, međutim put me naveo na neku drugu stranu i odlučila sam da pratim svoje snove, pa sam se prebacila na Poslovnu psihologiju sa željom da radim sa ljudima, u okvirima ljudskih resursa. Pored posla i studija trudim da se posvetim prijateljima, da volontiram, volim da slušam muziku, plešem, čitam knjige, gledam filmove.  

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Muzika koju slušam zavisi od mog raspoloženja, dana. Nekad je to strana muzika, iz 80.-ih, 90.-ih, nekad je novija strana muzika, takođe slušam i domaću narodnu ili pop muziku, rok u nekim slučajevima isto dođe na red. Slušam stvarno sve, i rado, ustajem i ležem sa muzikom. :) 

Baviš li se sportom? 

Slabo, sport i ja nismo baš u najboljim odnosima. :D Volim da šetam, ako to može da se svrsta u neku vrstu sporta, i ponekad me uhvati vežbanje, po stanu ili odem u teretanu i malo vežbam. :)

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Kad sam bila mlađa više sam išla na žurke i u provod, kao i većina mladih, pretpostavljam. Sad već par godina radije posećujem kulturne manifestacije, odem u pozorište ili na neku izložbu. 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Počela sam da volontiram pre 3 godine i bila sam na mnogim volonterskim angažmanima, volontersko iskustvo je za mene zaista dragoceno. Naučila sam toliko toga, unapredila sebe kao ličnost, a uz sve to i doprinela realizaciji i napretku mnogim događajima u mom gradu. Za volontiranje vam ne treba ništa veliko, malo dobre volje, osmeha, duha i slobodnog vremena. :)

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Uglavnom kad me to pitaju ne mogu da izdvojim jednu volontersku akciju, svaka sa sobom nosi ono nešto posebno. Prvi volonterski angažman pamtim, i uvek ću, jer je to bilo daleko od moje zone komfora, potpuno nepoznato, nikoga nisam poznavala, ali sam odlučila da pobedim sebe, ne povedem nikoga i sama se izborim sa tim. I uspela sam, upoznala nove prijatelje, sa kojima se i dan danas družim i osetila taj unutrašnji osećaj zadovoljstva koji ispuni čoveka posle volontiranja, ono nešto što ne može da se prepriča i podeli, već samo oseti. To je bila konferencija “Neutralno”, konferencija o održivosti kulturnih prostora, planiranju i realizaciji, i vrednovanju kulturnih programa i projekata. :)

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Mnogo, a toga nismo ni svesni kad se tek upustimo u to. Sad kad pogledam Ljubicu od pre 3 godine, i ovu Ljubicu sad, to su dve različite osobe. Mnogo sam slobodnija, komunikativnija, lakše se upuštam u razgovor, upoznavanje novih ljudi. Ja sam jedan od primera onih volontera koji su pronašli baš svoje zvanje u budućnosti zahvaljujući volontiranju i istraživanju sopstvenih granica i sposobnosti. U druženju, radu sa ljudima, organizaciji, dogovoru sa ostalim volonterima shvatila sam gde sebe vidim i šta želim da radim. Kao što sam već spomenula, ja sam promenila fakultet, odlučila da se hrabro borim za svoje snove i da budem ono što ja želim, i mnogo sam srećnija od tada, a velikim delom za to je zaslužna volonterska avantura, svaka posebno i za sebe! :)